I dalje mi je pun kurac!- nikako da se svrši.

Ova Pula je FENOMENa(na)lan grad. Ljudi su krasni, vole se prcat u dupe. Ne mogu se nadivit nekim stvarima. Ne znam niti odakle da počnem. Kad sam bila mlađa, full sam htjela upoznat što više ljudi i družit se sa što više ekipa. Sad znam stvarno dosta ljudi i voljela bi da ih barem pola uopće ne poznajem, da ih ne moram pozdravljat kad ih vidim na cesti. Mali je grad i spika je kad se svi znaju, ono, zajebancija i te fore. Izađeš van sam samcat i nađeš si ekipu. Sjedneš sam u kafić pa ti se pridruži još par ljudi. To je ok! Ali kad se počne pričat.. Kad krenu glasine.. Spletke, intrige.. Živa sapunica! A bolje je od sapunice jer se događaju takve stvari koje je teško predvidjet, dakle, originalnost je na vrhuncu. Jeee, GO PULA!

Al mislim,.. Jebote, zašto svih sve zanima, sve moraju znat? Ko s kim kada i zašto, šta je bilo, zbog čega, šta je ko reko? «Šta ko reko, ZEKO REKO!» Mater im svima jebem. Nije da ne volim s vremena na vrijeme čut kakav «trač», iliti neku zanimljivu informaciju o drugim ljudima, al brate ne bavim se tuđim životima. Imam dosta sranja i u svom životu. Ali u zadnje vrijeme je postalo neizbježno slušanje tih jebenih tračeva. Sjedim, šutim dva sata, dok ih ekipa oko mene razmjenjuje. I šta da radim? Pun mi je kurac, pun mi je kurac.

Pun mi je kurac frendica koje to i nisu, povjeravaju mi se oko tih nekih intimnih stvari i vode kronike koje me ne zanimaju, al frendica je pa poslušam i razumijem. Sve kao u povjerenju, nemoj nikom reć, a već 20 ljudi zna. Ok. Onda se tu i tamo ja povjerim, pa dobijem kurac u dupe jer se ta osoba čije povjerenje ja NISAM iznevjerila izlaje na najgori mogući način, i plus to, napravi ogromno sranje i prizna mi nakon mjesec dana, a do tad ja ispadam totalni idiot. Hvala. Zbog takvih stvari sam prvenstveno postala veoma oprezna u vezi toga šta kome kažem, ali zaboravim na to s vremena na vrijeme pa se opet uspijem povjerit krivoj osobi. I onda se moja saga nastavlja, pitaj boga do kuda. Odnosno, KOGA! Hvala. Pa mi nepoznati ljudi prilaze sa spikama o mojim privatnim dilemama i razmišljanjima, kao puni razumijevanja i želje za time da mi pomognu. Hvala, ali NE HVALA! Ovaj put ću si sama pomoć i to na način da svoju intimu držim za sebe i eventualno ljude koji su mi se već dokazali po tom pitanju. Riba sam i šutjet ću ko riba.  A sve druge ribe mogu mi popušit taj puni kurac koji samo čeka da explodira. Kokoške! I to se ovdje ne odnosi na NIKOGA KONKRETNO, nego općenito. Ne ljutim se na nikoga, sve sam to već prošla. I ne obazirem se, ne živciram se. Jednostavno me ne zanima. A ne bi trebalo ni druge.

I pun mi je kurac mnogih drugih stvari koje ću ipak ostaviti za drugi put. Okrećem se vedrijim temama.

Moram se pohvalit da sam napokon MATURIRALA, odnosno ZAVRŠILA SREDNJU ŠKOLU, a svi koji me imalo poznaju (ili možda prate moj blog, hahahaha) znaju koliko sam prezirala tu školu. Tako da, eto, jedno razdoblje života je iza mene. Kraj jedne stvari početak je neke druge.. (Slučajno me ova rečenica podsjetila na Marčelov stih.------- «JEDNA LJUBAV..GDE PRESTAJEM JA,GDE POČINJEŠ TI»…)

Meni je tek sada počelo ljeto i želim da ovo bude u znaku ZABAVE, tulumarenja  i MUZIKEEEEEEEEEE… Što više  dobrih koncerata i festivala, to bolje. Za mjuzu sam se već pobrinula, nabavila sam si iPod mini (zeljene boje-nisam mogla birat, al dobro je, ima zeljena svoje značenje za mene) od ŠEST GIGA za samo ČETRISTO KUNA! Već imam 550 pjesama gore i još pola slobodnog mjesta J To me trenutačno ispunjava, pogotovo nakon što sam izgubila svoj dragi mp3 player.

Uuuh.. mogla bi ja sad pisat do sutra, nekako baš imam inspiracije za random teme, al bojim se da ne dosadim (iako sam već zagušila, jebiga).

Jao, al moram reć još nešto.. Nisam imala kome to reć, a moram,hehe. Danas sam vidjela nekog frajera kojeg nisam vidjela jedno 5 godina, a znamo se od prije nekih 6 i bila sam se palila na njega tad. Ono, bila sam dijete praktički (oko 12 god) , a on je tad imao oko 18 .. I uglavnom, to danas, hodam prema doma i vidim nekog full zgodnog tipa i skužim da je to taj lik.. I on onako baci pogled na mene i nula bodova, a ja još nisam bila sigurna dal je to stvarno on ili ne. Nismo se mimoilazili nego smo se sreli na raskrižju nekom, i kako je on gledao u nekom ljevom smjeru, ja sam ostavila oči na njemu.. Valjda je osjetio da ga gledam il bogzna šta i okrene se i sav se zbuni, valjda me prepoznao al isto nije bio siguran i zađe iza ugla.. I sranje!!! Ful zbunjena situacija. Nisam ga ni pozdravila L A fuuuuuuuul je jebeno zgodan mamicu mu!! Dugo nisam vidjela nekog za kog bi mogla reć da je baš ZGODAN.. I sad će opet morat proć nekih par godina da ga opet vidim jer taj čovjek kao da je propao u zemlju. A u Puli živi.. Ne kužim kako ga nigdje nema! Evo, to pokazuje da je pametan. O njemu se ne priča, nema tračeva.. Zato ja sad pišem o njemu, haha! (maaa, nije mi trebalo da sve ovo napišem, al sad kad već jesam – nek vam bude!)

Ma, idem ča. Ajde peace!

(cijeli je text trebao bit plav, al nesto me jebe server pa .. jebiga)